Народ наш тихо спава
Јутра лоша, ноћи горе
На Косовској земљи трава
Нема ко да је оре
Светиње нам тамо чаме
Док их други оскрнаве
Род, пород и без главе
Остало нам мало снаге
А некад снага голема била
Наших предака, био понос
Задња су ово времена
А и води нас задњи олош
Војсковођа више нема,
Царева, ни јунака,
Да нам врате златна доба,
Част, понос и имена.
Али јуначка крв наша
И даље је ту нама
Уз Божију помоћ сада,
Вратиће се добрих дана.
Ни цареви ови лоши,
Ни њихови поданици,
Неће стајат'до вијека
И њихово ће ускоро проћи
Јер и за лоше има лијека
Све са Божијом помоћи.
Futurizam 